kako je sve počelo...

Jedna od prvih tehnika korisšćenih za streetart jeste šablon (stencil).
tokom II svetskog rata,fašisti u Italiji su koristili šablone za propagandu Dučea.Meksikanci su koristili istu tehniku u protestima tokom 1970. godine.I tako je postavljen temelj za nešto što će se kasnije razviti u pravu umetnost.
U Parizu ranih 1980. godina se stencili koji su se koristili za proteste i stencili koji su se koristili za dekoraciju u Art Deko stilu su krenuli da se kombinuju u nešto potpuno novo.Jedan od pionira bio je i umetnik pod pseudonimom Blek le Rat.






Posle njega doslo je do invazije šablona po Parizu a kasnije i po celoj Evropi.
I tako počinje....

"Emocionalno prejedanje"


Praznici mogu biti stresni... i nažalost, mnogi ljudi u hrani traže olakšanje. Ako primetite da je često vaša reakcija na stres, nervozu, tugu, dosadu, ljutnju, samoću, probleme s partnerom ili nedostatak samopouzdanja, ... - da jedete, pokušajte da promenite svoje navike koristeći neke od sledećih strategija.

* Naucite da prepoznate glad. Pre nego što nešto instinktivno strpate u usta, ocenite svoju glad na skali od 1 do 5 -- gde je 1 - "mrtav gladan", a 5 - potpuno sit. Učinite sve da izbegnete hranu kada je vaša glad 4 ili 5.

* Nadjite alternative jedenju. Napravite sopstvenu listu aktivnosti koje možete primenjivati umesto jedenja. Možda biste mogli u šetnju, da pozovete prijatelja, slušate muziku, istuširate se, vežbate, očistite kuću

* Vodite dnevnik ishrane


* Vežbajte redovno. Svakodnevno vežbanje oslobadja stres i stvara pozitivan stav, koji daje veću snagu da prevazidjete nezdravu ishranu.

* Spavajte dovoljno. Istraživanja pokazuju da nedovoljno spavanje može povećati glad, tako što smanjuje nivo leptina, hormona za regulisanje apetita, koji signalizira sitost. Adekvatnim spavanjem, bićete odmorniji i odlučniji da se borite protiv poriva da zgrabite hranu iz pukog zadovoljstva.


Ana Veljković

hranom protiv depresije

Izbor hrane može da utiče i na raspoloženje, pa je, na primer, poznato da u krajevima u kojima ljudi jedu mnogo ribe ima znatno manje depresivnih osoba. Esencijalne masne kiseline, kojih posebno ima u tunjevini, lososu i sardinama, prava su hrana za mozak.

Merenja količine omega-3 masnih kiselina u krvi pokazala su da je njihov nivo značajno niži kod depresivnih osoba. Takođe, dokazano je da je kod žena koje posle porođaja u krvi imaju nizak nivo omega-3 masnih kiselina mnogo veća verovatnoća za pojavu postporođajne depresije. Masti koje sadrže masne kiseline proizvode se i u našem organizmu, ali samo u ograničenim količinama i u posebnim uslovima, koji opet direktno zavise od vrste ishrane. Zapadnjački način ishrane ne pogoduje stvaranju ovih masti i zato bi ih trebalo dodatno unositi odgovarajućom hranom i time osigurati uslove za normalno funkcionisanje mozga i nervnog sistema. Osim ribe, najmoćnije namirnice u borbi protiv depresije jesu one bogate magnezijumom, cinkom i vitaminima, kao i namirnice koje podstiču proizvodnju hormona serotonina.

Plodove mora često nazivaju hranom za mozak jer sadrže mnogo selena, koji vidljivo podiže raspoloženje. Osim u morskim plodovima, selena ima u žitaricama i mesu. Ostrige sadrže i velike količine cinka, koji pozitivno utiče na hormone. Od voća lekari preporučuju ananas kao pomoć pri lečenju središnjeg nervnog sistema, ali i banane, koje stimulišu proizvodnju serotonina, koji poboljšava raspoloženje i vrlo je važan za normalno funkcionisanje središnjeg nervnog sistema.

Povrće i leguminoze (pasulj, grašak, mahune i sočivo) pozitivno utiču na rad mozga. Zeleno lisnato povrće glavni je izvor folne kiseline, čiji nedostatak izaziva depresiju, zaboravnost i pad serotonina u mozgu, što rezultira lošim raspoloženjem. Među namirnice koje popravljaju raspoloženje spadaju i orašasti plodovi i kikiriki, koji sadrže tiamin, poznat kao „vitamin optimizma". Orasi sadrže veliku dozu magnezijuma, koji deluje antidepresivno. Takođe, beli luk otklanja umor, depresiju i razdražljivost i podstiče osećaj dobrog raspoloženja.

Namirnice poput mleka, piletine i banana podstiču osećaj prijatnosti, stimulišu oslobađanje neurotransmitera dopamina, odgovornog za stanje budnosti i mentalnu oštrinu.

Žitarice, mekinje i zobena kaša sadrže magnezijum i tiamin, koji udruženim snagama popravljaju raspoloženje. Semenke suncokreta sadrže mikroelemente, koji regulišu rad nervnog sistema.

Life in the gutter, mud in a plate

Foto: AP

Port-au-Prince, Haiti.
Cene hrane neprestano rastu. Ovi kolači, napravljeni od blata, soli i sitno iseckanog jestivog bilja, jedini su način da većina siromašnih stanovnika ove ostrvske zemlje preživi.

Jeste li nekada bili prinuđeni da jedete blato?
Ne?
Srećniji ste od 888 007 199 ljudi kojima je danas, 1. maja 2008, u trenutku dok ove reči pišem,
ovo jedini način da preživi. (world statistics)

Jestive pečurke

Cantharellus cibarius - lisičarka
Plodno telo: u obliku je zvrka, žute boje žumanceta. Prečnik šeširića od 6-10cm, a visina oko 8 cm. Plodište se sastoji iz nabora i žilica koje se dugo spuštaju niz dršku.
Meso: belo je i veoma kompaktno, mirisa na kajsije, breskve, šljive ili cimet. Može biti od blagog do veoma ljutog ukusa.
Otisak spora: bele boje.
Stanište: Svi tipovi vlažnih i senovitih šuma, od nizina do planinskih predela. Najčešca je u bukovim šumama. Javlja se od kasnog proleća do rane jeseni.
Upotreba: jestiva je i u sasvim sirovom stanju. Lekovita gljiva.

Ovde ćete pronaći kratak opis pečuraka koje se najčešće sreću u našem područiju.

Coprinus comatus - bela kaluđerka
Šešir: u obliku valjka, visina do 20cm, širine 6cm. U mladosti svetlosmeđe boje. Rastom gljive kožica puca i postaje vidljivo belo meso.
Listići: gusti, u mladosti beli, zatim dobiju ružičasti ton, nakon koga posive i lagano se pretvaraju u crno mastilo koje kaplje sve dok se celi šešir ne razloži.
Drška: visoka i do 40cm, bela nosi tanki prsten, u sredini cevasto šuplja.
Otisak spora: crn.
Meso: belo, nežno, bez posebnog mirisa, prijatnog ukusa.
Stanište: livade i proplanci bogati sirovim humusom.
Upotreba: jestiva dok su joj listići beli.


Coprinus micaceus (Bull.:Fr.) Fr. - žuti jarčić, blistava gnojištarka, tinjčeva gnoištarka
Šešir: 2-5 cm širok; lomljiv, okruglast, pa zvonolik, oker sa okruglastim ljuščicama, rub neravan, radijalno naboran i posut sitnim svetlijim zrncima.
Listici: gusti, uski, slobodni, belo sivkasti, kasnije sve tamniji, na kraju kašasto crni. Otisak spora je čadavo crn.
Drška: 4 -10 h 0,2-0,5 cm, valjkasta, šuplja, lomljiva, svilenkasto bela.
Meso: X
Stanište: raste u svežnjićima na različitim zemljištima i trulom drveću, od proleća do jeseni. Nakon duže suše prve porastu posle kiše.

Upotreba: jestiva, za čorbe, dok su listici svetli, slabijeg kvaliteta. Izbegavati alkohol dan pre i dan posle jela.
Zamena: vrlo moguća sa sličnim gnojištarkama, koje su prilično rasprostranjene.

Clitocybe nebularis - maglenka
Šešir: prečnika 18cm, malo udubljen, sa širokim centralnim ispupčenjem, svetlosiv, prevučen magličastom skramom.
Listići: beli, spuštaju se niz dršku.
Drška: visoka 12cm, debela 4cm, bledosiva.
Otisak spora: beo.
Meso: belo, debelo, specifičnog, izrazitog, pomalo otužnog mirisa koji potiče od velike količine antibiotika koja se nalazi u gljivama.
Stanište: uglavnom u listopadnim šumama u jesen, često u velikim krugovima.
Upotreba: Jestiva.

Craterellus cornucopioides - crna truba
Plodno telo: oblika je šuplje trube, visoko do 15cm, boje sivo-smeđe do crne. Plodište je sa spoljne strane, uglavnom je glatko do blago naborano.
Otisak spora: X
Meso: tanko, žilavo, crno. Sveža gljiva nema poseban miris. Sušenjem dobija izvanrednu aromu, što je čini dobrom začinskom gljivom.
Stanište: Raste u busenima u bukovim i hrastovim šumama tokom jeseni.
Upotreba: jestiva gljiva.

gotov post,gotov blog

Hristos voskrese!

Danas na najveći hrišćanski praznik, završavaju se dve stvari u mom životu koje imaju veze sa hranom. Prestao je post posle celih 7 nedelja, a prestaje i pisanje na ovom našem "hranljivom" blogu. Jutros sam pojeo malo ruske salate, pa tri poražena kuvana jajeta iz uskršnjeg fajta, pa malo salame i čajne kobasice, tek da se podsetim kakvog to ukusa beše (podsećanje bejaše prijatno), a onda je moj tata Ljupče raspalio roštilj i namazao rešetku nekom životinjskom masnoćom što mu je dao batica iz mesare, pa sam jeo hajdučke ćevape (to su oni sa ljutinom i masnoćom), obične ćevape (bejahu nekako anemični) i piletinu rolovanu u slanini (fini rad). Nisam jeo luk uz to jer mi danas, malo kasnije, svraća u goste jedna tajna ljubavnica (da, da, nije post samo odricanje od hrane, nego kad prestane post...)

Ovim postom (ne postom u kojem se posti, nego postom koji se postuje) se opraštam od ovog bloga i zahvaljujem mojim inspirativnim koleginicama sa kojima sam bio u blogerskoj ekipi, svima vama koji ste ovo čitali i naravno mom omiljenom profesoru Novici Miliću koji ovo treba da oceni.

Sutra odoh na mini odmor na Kopaonik, a usput ću da svratim na ćevape u Novi Pazar, a tamo ću da kupim i onu prepečenu zift crnu kafu da je srčem dok udišem planinski vazduh.

Sad odoh da skuvam jednu običnu kafu da je srčem na gradskom vazduhu, a mislim da će mi dobro doći i malo B vitamina.

Ajd uzdravlje!!! :)

Zabranjena prodaja kečapa tinejdžerima u Britaniji

Britanska policija zabranila je prodaju kečapa tinejdžerima s objašnjenjem da taj proizvod podstiče vandalizam, javljaju agencije.
Mladi se naime često služe kečapom da šaraju po fasadama kuća u nekim četvrtima britanskih gradova. Pred tom alarmantnom konstatacijom, neke lokalne vlasti su jednostavno odlučile da zabrane prodaju kečapa tinejdžerima.
"Znamo da to može da deluje pomalo ekstremno, ali rezultat govori za sebe. Gotovo da se više ne događaju incidenti vezani za šaranje kečapom po zidovima zgrada", komentarisao je uspešnu akciju jedan predstavnik policije.

www.blic.co.yu