Izbor hrane može da utiče i na raspoloženje, pa je, na primer, poznato da u krajevima u kojima ljudi jedu mnogo ribe ima znatno manje depresivnih osoba. Esencijalne masne kiseline, kojih posebno ima u tunjevini, lososu i sardinama, prava su hrana za mozak.
Merenja količine omega-3 masnih kiselina u krvi pokazala su da je njihov nivo značajno niži kod depresivnih osoba. Takođe, dokazano je da je kod žena koje posle porođaja u krvi imaju nizak nivo omega-3 masnih kiselina mnogo veća verovatnoća za pojavu postporođajne depresije. Masti koje sadrže masne kiseline proizvode se i u našem organizmu, ali samo u ograničenim količinama i u posebnim uslovima, koji opet direktno zavise od vrste ishrane. Zapadnjački način ishrane ne pogoduje stvaranju ovih masti i zato bi ih trebalo dodatno unositi odgovarajućom hranom i time osigurati uslove za normalno funkcionisanje mozga i nervnog sistema. Osim ribe, najmoćnije namirnice u borbi protiv depresije jesu one bogate magnezijumom, cinkom i vitaminima, kao i namirnice koje podstiču proizvodnju hormona serotonina.
Plodove mora često nazivaju hranom za mozak jer sadrže mnogo selena, koji vidljivo podiže raspoloženje. Osim u morskim plodovima, selena ima u žitaricama i mesu. Ostrige sadrže i velike količine cinka, koji pozitivno utiče na hormone. Od voća lekari preporučuju ananas kao pomoć pri lečenju središnjeg nervnog sistema, ali i banane, koje stimulišu proizvodnju serotonina, koji poboljšava raspoloženje i vrlo je važan za normalno funkcionisanje središnjeg nervnog sistema.
Povrće i leguminoze (pasulj, grašak, mahune i sočivo) pozitivno utiču na rad mozga. Zeleno lisnato povrće glavni je izvor folne kiseline, čiji nedostatak izaziva depresiju, zaboravnost i pad serotonina u mozgu, što rezultira lošim raspoloženjem. Među namirnice koje popravljaju raspoloženje spadaju i orašasti plodovi i kikiriki, koji sadrže tiamin, poznat kao „vitamin optimizma". Orasi sadrže veliku dozu magnezijuma, koji deluje antidepresivno. Takođe, beli luk otklanja umor, depresiju i razdražljivost i podstiče osećaj dobrog raspoloženja.
Namirnice poput mleka, piletine i banana podstiču osećaj prijatnosti, stimulišu oslobađanje neurotransmitera dopamina, odgovornog za stanje budnosti i mentalnu oštrinu.
Žitarice, mekinje i zobena kaša sadrže magnezijum i tiamin, koji udruženim snagama popravljaju raspoloženje. Semenke suncokreta sadrže mikroelemente, koji regulišu rad nervnog sistema.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар