kako je sve počelo...

Jedna od prvih tehnika korisšćenih za streetart jeste šablon (stencil).
tokom II svetskog rata,fašisti u Italiji su koristili šablone za propagandu Dučea.Meksikanci su koristili istu tehniku u protestima tokom 1970. godine.I tako je postavljen temelj za nešto što će se kasnije razviti u pravu umetnost.
U Parizu ranih 1980. godina se stencili koji su se koristili za proteste i stencili koji su se koristili za dekoraciju u Art Deko stilu su krenuli da se kombinuju u nešto potpuno novo.Jedan od pionira bio je i umetnik pod pseudonimom Blek le Rat.






Posle njega doslo je do invazije šablona po Parizu a kasnije i po celoj Evropi.
I tako počinje....

"Emocionalno prejedanje"


Praznici mogu biti stresni... i nažalost, mnogi ljudi u hrani traže olakšanje. Ako primetite da je često vaša reakcija na stres, nervozu, tugu, dosadu, ljutnju, samoću, probleme s partnerom ili nedostatak samopouzdanja, ... - da jedete, pokušajte da promenite svoje navike koristeći neke od sledećih strategija.

* Naucite da prepoznate glad. Pre nego što nešto instinktivno strpate u usta, ocenite svoju glad na skali od 1 do 5 -- gde je 1 - "mrtav gladan", a 5 - potpuno sit. Učinite sve da izbegnete hranu kada je vaša glad 4 ili 5.

* Nadjite alternative jedenju. Napravite sopstvenu listu aktivnosti koje možete primenjivati umesto jedenja. Možda biste mogli u šetnju, da pozovete prijatelja, slušate muziku, istuširate se, vežbate, očistite kuću

* Vodite dnevnik ishrane


* Vežbajte redovno. Svakodnevno vežbanje oslobadja stres i stvara pozitivan stav, koji daje veću snagu da prevazidjete nezdravu ishranu.

* Spavajte dovoljno. Istraživanja pokazuju da nedovoljno spavanje može povećati glad, tako što smanjuje nivo leptina, hormona za regulisanje apetita, koji signalizira sitost. Adekvatnim spavanjem, bićete odmorniji i odlučniji da se borite protiv poriva da zgrabite hranu iz pukog zadovoljstva.


Ana Veljković

hranom protiv depresije

Izbor hrane može da utiče i na raspoloženje, pa je, na primer, poznato da u krajevima u kojima ljudi jedu mnogo ribe ima znatno manje depresivnih osoba. Esencijalne masne kiseline, kojih posebno ima u tunjevini, lososu i sardinama, prava su hrana za mozak.

Merenja količine omega-3 masnih kiselina u krvi pokazala su da je njihov nivo značajno niži kod depresivnih osoba. Takođe, dokazano je da je kod žena koje posle porođaja u krvi imaju nizak nivo omega-3 masnih kiselina mnogo veća verovatnoća za pojavu postporođajne depresije. Masti koje sadrže masne kiseline proizvode se i u našem organizmu, ali samo u ograničenim količinama i u posebnim uslovima, koji opet direktno zavise od vrste ishrane. Zapadnjački način ishrane ne pogoduje stvaranju ovih masti i zato bi ih trebalo dodatno unositi odgovarajućom hranom i time osigurati uslove za normalno funkcionisanje mozga i nervnog sistema. Osim ribe, najmoćnije namirnice u borbi protiv depresije jesu one bogate magnezijumom, cinkom i vitaminima, kao i namirnice koje podstiču proizvodnju hormona serotonina.

Plodove mora često nazivaju hranom za mozak jer sadrže mnogo selena, koji vidljivo podiže raspoloženje. Osim u morskim plodovima, selena ima u žitaricama i mesu. Ostrige sadrže i velike količine cinka, koji pozitivno utiče na hormone. Od voća lekari preporučuju ananas kao pomoć pri lečenju središnjeg nervnog sistema, ali i banane, koje stimulišu proizvodnju serotonina, koji poboljšava raspoloženje i vrlo je važan za normalno funkcionisanje središnjeg nervnog sistema.

Povrće i leguminoze (pasulj, grašak, mahune i sočivo) pozitivno utiču na rad mozga. Zeleno lisnato povrće glavni je izvor folne kiseline, čiji nedostatak izaziva depresiju, zaboravnost i pad serotonina u mozgu, što rezultira lošim raspoloženjem. Među namirnice koje popravljaju raspoloženje spadaju i orašasti plodovi i kikiriki, koji sadrže tiamin, poznat kao „vitamin optimizma". Orasi sadrže veliku dozu magnezijuma, koji deluje antidepresivno. Takođe, beli luk otklanja umor, depresiju i razdražljivost i podstiče osećaj dobrog raspoloženja.

Namirnice poput mleka, piletine i banana podstiču osećaj prijatnosti, stimulišu oslobađanje neurotransmitera dopamina, odgovornog za stanje budnosti i mentalnu oštrinu.

Žitarice, mekinje i zobena kaša sadrže magnezijum i tiamin, koji udruženim snagama popravljaju raspoloženje. Semenke suncokreta sadrže mikroelemente, koji regulišu rad nervnog sistema.

Life in the gutter, mud in a plate

Foto: AP

Port-au-Prince, Haiti.
Cene hrane neprestano rastu. Ovi kolači, napravljeni od blata, soli i sitno iseckanog jestivog bilja, jedini su način da većina siromašnih stanovnika ove ostrvske zemlje preživi.

Jeste li nekada bili prinuđeni da jedete blato?
Ne?
Srećniji ste od 888 007 199 ljudi kojima je danas, 1. maja 2008, u trenutku dok ove reči pišem,
ovo jedini način da preživi. (world statistics)